Континуирано праћење „водног стреса“ биљака је посебно важно у сувим подручјима и традиционално се постизало мерењем влажности земљишта или развојем модела евапотранспирације како би се израчунала сума површинског испаравања и транспирације биљака. Али постоји потенцијал за побољшање ефикасности воде кроз нову технологију која прецизније детектује када биљкама треба заливање.
Истраживачи су насумично одабрали шест листова који су били директно изложени извору светлости и на њих су инсталирали сензоре за листове, избегавајући главне жиле и ивице. Мерења су бележили сваких пет минута.
Ово истраживање би могло довести до развоја система у којем сензори за штипање лишћа шаљу прецизне информације о влажности биљака централној јединици на пољу, која затим комуницира у реалном времену са системом за наводњавање како би заливала усеве.
Дневне промене дебљине листа биле су мале и нису примећене значајне дневне промене како су се нивои влажности земљишта кретале од највише до тачке венућа. Међутим, када је влажност земљишта била испод тачке венућа, промена дебљине листа била је очигледнија све док се дебљина листа није стабилизовала током последња два дана експеримента када је садржај влаге достигао 5%. Капацитет, који мери способност листа да складишти наелектрисање, остаје приближно константан на минимуму током мрачних периода и брзо се повећава током светлих периода. То значи да је капацитет одраз фотосинтетске активности. Када је влажност земљишта испод тачке венућа, дневна промена капацитета се смањује и потпуно престаје када запреминска влажност земљишта падне испод 11%, што указује да се ефекат водног стреса на капацитет посматра кроз његов утицај на фотосинтезу.
„Дебљина лима је као балон—шири се због хидратације и скупља се због воденог стреса или дехидрације,„Једноставно речено, капацитет листа се мења са променама у статусу воде биљке и амбијенталном светлости. Стога, анализа дебљине листа и промена капацитета може указати на стање воде у биљци – бунар под притиском.
Време објаве: 31. јануар 2024.