Чист ваздух је неопходан за здрав живот, али према Светској здравственој организацији (СЗО), скоро 99% светске популације удише ваздух који прелази границе загађења ваздуха. „Квалитет ваздуха је мера колико ствари се налази у ваздуху, што укључује честице и гасовите загађиваче“, рекла је Кристина Пистон, истраживачица у истраживачком центру НАСА-е Ејмс. Пистоново истраживање обухвата и атмосферске и климатске области, са фокусом на утицај атмосферских честица на климу и облаке. „Важно је разумети квалитет ваздуха јер он утиче на ваше здравље и колико добро можете да живите свој живот и обављате своје дане“, рекла је Пистон. Сели смо са Пистон да бисмо сазнали више о квалитету ваздуха и како он може имати приметан утицај на људско здравље и животну средину.
Шта чини квалитет ваздуха?
Агенција за заштиту животне средине (EPA) у Сједињеним Државама регулише шест главних загађивача ваздуха: честице (PM), азотни оксиди, озон, сумпорни оксиди, угљен-моноксид и олово. Ови загађивачи потичу из природних извора, као што су честице које се дижу у атмосферу од пожара и пустињске прашине, или од људских активности, као што је озон који настаје реакцијом сунчеве светлости на емисије возила.
Колики је значај квалитета ваздуха?
Квалитет ваздуха утиче на здравље и квалитет живота. „Баш као што треба да уносимо воду, тако треба да удишемо ваздух“, рекао је Пистоне. „Почели смо да очекујемо чисту воду јер разумемо да нам је потребна да бисмо живели и били здрави, и требало би да очекујемо исто од нашег ваздуха.“
Лош квалитет ваздуха повезан је са кардиоваскуларним и респираторним ефектима код људи. Краткорочно излагање азот-диоксиду (NO2), на пример, може изазвати респираторне симптоме попут кашља и хрипања, а дугорочно излагање повећава ризик од развоја респираторних болести попут астме или респираторних инфекција. Излагање озону може погоршати стање плућа и оштетити дисајне путеве. Излагање PM2.5 (честице величине 2,5 микрометара или мање) изазива иритацију плућа и повезано је са срчаним и плућним болестима.
Поред утицаја на људско здравље, лош квалитет ваздуха може оштетити животну средину, загађујући водене површине кроз закисељавање и еутрофикацију. Ови процеси убијају биљке, исцрпљују хранљиве материје из земљишта и штете животињама.
Мерење квалитета ваздуха: индекс квалитета ваздуха (AQI)
Квалитет ваздуха је сличан времену; може се брзо променити, чак и у року од неколико сати. Да би измерила и извештавала о квалитету ваздуха, EPA користи Индекс квалитета ваздуха Сједињених Држава (AQI). AQI се израчунава мерењем сваког од шест главних загађивача ваздуха на скали од „Доброг“ до „Опасног“, да би се добила комбинована нумеричка вредност AQI од 0 до 500.
„Обично када говоримо о квалитету ваздуха, кажемо да у атмосфери постоје ствари за које знамо да нису добре за људе да их стално удишу“, рекао је Пистоне. „Дакле, да бисте имали добар квалитет ваздуха, морате бити испод одређеног прага загађења.“ Локална подручја широм света користе различите прагове за „добар“ квалитет ваздуха, који често зависи од тога које загађиваче њихов систем мери. У систему EPA, вредност AQI од 50 или нижа сматра се добром, док се 51-100 сматра умереном. Вредност AQI између 100 и 150 сматра се нездравом за осетљиве групе, а веће вредности су нездраве за све; здравствено упозорење се издаје када AQI достигне 200. Било која вредност преко 300 сматра се опасном и често је повезана са загађењем честицама од шумских пожара.
Истраживање квалитета ваздуха и производи података НАСА-е
Сензори квалитета ваздуха су вредан ресурс за прикупљање података о квалитету ваздуха на локалном нивоу.
Године 2022, Група за трагове гаса (TGGR) у истраживачком центру НАСА-е у Ејмсу применила је јефтину технологију мрежних сензора за истраживање загађења, или INSTEP: нову мрежу јефтиних сензора квалитета ваздуха који мере различите загађиваче. Ови сензори прикупљају податке о квалитету ваздуха у одређеним областима у Калифорнији, Колораду и Монголији и показали су се као корисни за праћење квалитета ваздуха током сезоне пожара у Калифорнији.
Мисија „Ваздушно и сателитско истраживање квалитета ваздуха у Азији“ (ASIA-AQ) из 2024. године интегрисала је податке сензора из авиона, сателита и земаљских платформи како би проценила квалитет ваздуха у неколико земаља у Азији. Подаци прикупљени са више инструмената на овим летовима, као што је Метеоролошки систем за мерење (MMS) од стране НАСА-иног одељења за атмосферске науке у Ејмсу, користе се за усавршавање модела квалитета ваздуха ради предвиђања и процене услова квалитета ваздуха.
НАСА, широм агенције, има низ сателита за посматрање Земље и другу технологију за прикупљање и извештавање о подацима о квалитету ваздуха. НАСА је 2023. године покренула мисију Тропосферске емисије: Праћење загађења (TEMPO), која мери квалитет ваздуха и загађење изнад Северне Америке. НАСА-ин алат за посматрање Земље у скоро реалном времену (LANCE) пружа прогнозерима квалитета ваздуха мерења прикупљена са мноштва НАСА инструмената, у року од три сата од посматрања.
Да бисмо имали здраво окружење за квалитет ваздуха, можемо пратити податке о квалитету ваздуха у реалном времену. Следећи сензори могу да мере различите параметре квалитета ваздуха.
Време објаве: 04.12.2024.